Resavska biblioteka

Malo koja ustanova u Srbiji, pogotovo u maloj varoši kao što je Svilajnac, beleži kontinuirano istorijsko trajanje u protekla dva veka. Ove, 2008. godine, navršava se 140 godina postojanja Resavske biblioteke u Svilajncu koja je osnovana kao Čitaonica Omladine Resavske avgusta 1868. godine. Čitaonica je ubrzo postala  značajna društvena i kulturno-obrazovna ustanova, a mnogi njeni članovi bili su  činovnici, predstavnici u državnim i političkim telima, u prosvetnim ustanovama i trgovačkim organizacijama  koji su pokretali mnoge  akcije korisne za Svilajnac. Zauzimali su se za regulaciju Morave i izgradnju pontonskih mostova kod Ćuprije i Požarevca, za železnički put od Beograda preko Svilajnca,. Iz Čitaonice je potekla inicijativa za kaldrmisanje glavnih ulica, izradu regulacionog i nivelacionog plana Svilajnca, za proširenje upravne i sudske teritorije Svilajnca, za podizanje nove zgrade za osnovnu školu, za osnivanje gimnazije, za otvaranje apoteke 1875. godine.

Čitaonica Omladine Resavske menja svoje ime 1905. godine u Biblioteka  Omladine Resavske, a svoj današnji naziv Resavska biblioteka je dobila poslednjim Pravilima iz 1931. godine.

Zakoračivši u 21. vek, posle decenije stagniranja uslovljenih društvenim okolnostima, Resavska biblioteka počinje rad na reorganizaciji i modernizaciji svoje delatnosti u skladu sa zahtevima novog milenijuma. Na od 200 m2, prostoru veličine skoro pet puta manjoj od potrebne koja je propisana standardima, za vrlo kratko vreme ova ustanova je prerasla  u jednu, knjigama i savremenom opremom, dobro opskrbljenu biblioteku, sa odgovarajućom organizacijom rada i stručnim kadrom, maksimalnom iskorišćenošću prostora, sa primenom savremenih, međunarodno priznatih  metoda obrade knjižne i neknjižne građe, i kao takva  ušla u red modernih biblioteka, funkcionalno korisnih nauci, obrazovanju i svakodnevnom životu.

Instaliranjem i primenom biblio programa 2001. godine, koga je nedavno zamenio COBISS, programski paket za jedinstven sistem uzajamne katalogizacije, Resavska biblioteka je započela automatizaciju svog poslovanja. Rezultat kompjuterske obrade knjižnog fonda je formiranje elektronskog kataloga i efikasnija komunikacija sa korisnicima. Istovremeno se, uz postojanje zavičajnog, organuzuju  i odeljenja za odrasle i za decu  i na taj način se omogućava  kvalitetnija komunikacija sa korisnicima, stručna usluga i bolji pristup fondovima.

Dečije odeljenje godišnje ima oko 7.000 korisnika. Kao svoj kutak doživljavaju ga deca od predškolskog uzrasta do tinejdžera. Njegov fond, koji broji oko 9.000 inventaranih jedinica, odgovara mnogim njihovim zahtevima, u njemu nalaze odgovore na svoja brojna pitanja.  Ali tu ne samo da se pozajmljuju knjige, već se i piše, crta, debatuje, druži. Ovo odeljenje istrajava u plemenitoj nameri da se osmišljenim aktivnostima, animirajući mlade čitaoce na kreativan način, izgrađuje odgovarajući pristup ne samo literaturi nego i brojnim životnim pitanjima. Od prvog svečanog prijema đaka prvaka, preko učestvovanja u Biserologiji svojim „biserima“, vicevima, forama, aforizmima, opisanim dogodovštinama, akcijom Biramo 5 naj, naj knjigu, naj naslov, naj čitaoca, naj foru i naj upisanika, najduhovitijeg i najupornijeg, Pričaonicom četvrtkom u kojoj se priča na najraznovrsnije teme i često sa gostom koji sami odaberu u skladu sa temom i njegovim zanimanjem – izgrađuje se kvalitetan interaktivan odnos Biblioteka-Dete čovek. Tome doprinose i književni susreti sa dečjim piscima keđu kojima izdvajamo Gradimira Stojkovića, Rašu Popova, Slobodana Stanišića. Saradnja sa dečjim odeljenjima drugih biblioteka odvija se  kroz uzajamne posete i stručne skupove; izdvajamo dva, „Dečija odeljenja biblioteka u Pomoravskom okrugu“, Paraćin 2006.,  i ove godine održan u Svilajncu na temu „Dečja odeljenja biblioteka – svet odrastanja mladog čoveka“.

Odeljenje za odrasle je po broju knjiga najveće, jer njegov knjižni fond broji  oko 40.000 knjiga, od svetske i naše književnosti do stručnih knjiga iz raznih oblasti. Pristup fondu je slobodan, izuzev referensnih zbirki i monografija likovnih umetnosti koje se koriste isključivo u čitaonici. Publikacije iz ovog fonda godišnje koristi oko 10.000 čitalaca.

Franc Kafka je rekao da je „knjiga pijuk koji  treba da razbije ledeno more u nama“. A da bi knjiga imala sreću sa prodorom među ljude, valja o njoj govoriti i zato su brojni književnici i publicisti bili gosti Resavske biblioteke

Zavičajno odeljenje sa fondom neknjižne građe od osam hiljada dokumenata o Svilajncu, fotografija, plakata i pozivnica, razglednica, rukopisa, zvučnih i video zapisa, lokalne periodike i pres klipinga, predstavlja trezor svedočanstava prošlosti i tradicionalne kulture, istovremeno i marker savremenih zbivanja koja neminovno postaju deo istorije. Ono je vremenom postalo čuvar sećanja ali i promoter za budućnost, a tome je za sada podređena i izdavačka delatnost koja već čitavu deceniju promoviše zavičajne stvaraoce i kulturno-istorijske vrednosti lokalne sredine.

U poslednje vreme u okviru Biblioteke razvila se inicijativa okupljanja ljudi oko konkretnih poduhvata, bilo da su u pitanju razvojni projekti za proširenje prostora i obnovu opreme, književni konkursi ili kreativna radionica u kojoj polaznici ovladavaju veštinama iz domena primenjenih umetnosti, ručne izrade nakita, čestitki, ambalaže, slikanja na staklu, i kreativnog pisanja. Možda je to nagoveštaj jedne institucionalno složenije i savršenije biblioteke, koja će, premostivši tri veka, i dalje negovati spoj starog i novog, tradicionalnog i savremenog.

Autor: Ružica Sibinović-Rajković